Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

5 За то Радул ни хабера нема, Но Осману ријеч бесједио: » Ој Турчине, Коровић-Османе ! „Мој је Батрић на откупе био, „Ти га не шће пустит на откупе, „По му русу осијече главу ;< Ца повади ножа од појаса, Те он Турску осијече главу; Узе њему главу п оружје И његова коња големога. За здраво се натраг повраттше ; Док дођоше ломној горп Црној, У Заљути селу маленоме, Сусрете га Вучићевић Перо, Руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скуги у руку, Дарова му Османову главу, Јоште рече Вучићевић Перо: „Благс мене јутрос п до в'јека! Кад ја виђех за живота свога, „ Бе осветих мојега Батрића,“ То изусти, а душу испусти, Умро је, покојна му душа! Бог му дао у рају насеље, А осталим здравље п весеље !

0)

~

Погибија Вука Мићуновића

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

А дећеше два врана гаврана Од Требиња од Херцеговине,

120

130