Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

555

»Не би л' вранац воду отпуштио.“ То је Раде вилу послушао,

Пак он одја сокола вранчића, Провода га с десна на лијево, Одмах вранац воду отпуштио. Ал' да видиш од Кратора Рада, Брже боље усједнуо вранца,

Па играјућ' низ планину пође, Играјући Кратор-пољу дође, Играјући у Кратора дође "Текем сунце на заходу бјеше. Ал' пред њега љуба исходила, На њега се грохотом насмијала, Руке шири у лице га љуби,

Па овако Раду проговара: „Камо ми се прије, господару » Твоме двору јесте долазио „Твој побратим Емин Корајлија, „По двору ти ђецу поплашио,

5 А и мене собом пријетио,

»Да ће мени лице обљубити,

„И обоје ђеце потурчити,“ Раде ћера свога вранца двору, Код двора је ноћцу преноћио, А кад сутра јутро освануло, Иде Раде у меану б'јелу,

Ту налази Емин-Корајлију, Опџину му писму додавао.

Кад је Емин писму прочитао, Стаде молит од Кратора Рада: „Да чујеш ли, од Кратора Раде, »дДаћу теби две моје кадуне,

130

135

110