Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

556

„И даћу ти два близанца сина,

ујош ћу дати осам врани коња,

„И најпосле танку бедевију, 160 „Што је 'наке ни у цара нема,

„Само мене ти живот опрости,“

Ал' говори од Кратора Раде:

„Све би теби опростио, побро,

»Да ми ниси двору долазио, 165 »И да м' ниси ђепу преплашио.“

То изрече, а мача потрже,

Те свом побри одсијече главу,

Па му узе две кадуне младе,

Однесе му небројено благо, 170 И однесе осам врани коња,

А и суру танку бедевију,

Пак он оде двору пјевајући,

Оста Емин ногом копајући.

Од ове песме има један врло сличан варијанат;

Турчин Карајлија и Кајпца Радоња пију вино, и Ка– рајлија вели „да сада нема добра коња да оде у Нови за. _ дан и за други да се врати. Радоња вели да ће на свом кала-вранцу за дан и отићи п доћи. Кладе се у главу. Радоња иде дома, и вели љуби Мари Каложварки, да му тимари вранца. Она се боји да га опет не заробе Турци, а он јој вели да му се не боји док му је вранца. Ујутру га пробуди, а он иде Карајлији, те узима књигу за Нови. Чим дође у Нови, оде хоџи у џамију, и да му књигу, а узме другу, и до подне стигне натраг. Карајлија га моли да му не узме главу, и нуди му три куле блага и своју булу, али он неће, већ га посече. [94 стихај.