Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

557

80.

Новљанин Алија и девет брата Витковића

(Истинити случај при свршетку |7-ог вијека)

"Бе ве оно прије весељасмо Ајде опет да се веселимо,

Е да би нас п Бог веселио, Веселио и разговорио,

И од сваке муке уклонио, Тешке муке и турачке руке, Јака дуга и невјерна друга. Ми велимо, оће ако Бог да!

А по томе, браћо и дружино, Ако знадох, да вам пјесму причам Од истине што је за дружине, Што је било у стару земану. Књигу пише НоВљанин Алија Из Новога с мора на крајини, "Те је-шаље граду у Требиње На рукама Витковића Симу, Оваку му Турчин књигу пише: „Опмеоне, на крајини крило, уја сам чуо, казују ми људи, „Да ти имаш кулу и авлију »Да је таке у Требињу нема, „И да имаш осам мили брата „Под оружјем и на парипима, „Сви јунаци бољи од бољега. „још сам чуо, причају ми људи, »Да имадеш сестру ва удају „По имену китну Анђелију,

» А ја момак дивно на женидбу,