Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

а. Ражљути се кучка а не мајка, Те ђетету шамар ударила, Два му кутња зубајсаломила, А два очна с мјеста покренула, Па на Турке манула марамом. Трче Турци горе него вуци, На Милоша сургун учинише, Савладаше, те га савезаше. Цикну јадан нејачак „Тодоре, Те он виче мајку Анђелију: „Мајко моја, жив те Бог убио ! „Узми ножа мојега бабајка, уја ћу узет кратку шеишану, „Да бранимо нашег ранитеља,“ Ћаше Тодор убити Алију, Ал' му не да кучка а не мајка, Но му оте из рука шишану, И други му шамар ударила. Кад се Милош од сна 'равабрао, И кад виђе Новљанин-Алију, Око њега тридесет Новљана, И спућене наопако руке, Он завика грлом јуначкијем, Сва му гора на глас одјекнула, Задрмала лишћем и гранама, А од хуке замути језеро, А аждаје главе помолиле, Те се чуде гласу и јауку, Па оваку ријеч приватио: »„Анђелијо, орјацко кољено, „Така ли је вјера у љубовце! „Тако л' чуваш господара свога!

190

210