Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ан ал „И узети бијела Новога, „Е се Тодор у оца уврго.“ Кад то чуло дијете Тодоре, Препаде се, те бјежи Милошу: „Не дај, бабо, слатки ранитељу, „Да ме Турчин коље и сијече „Код живога и оца пи мајке.“ Ражали се Новљанин Алија, Турчин био, ал' се смиловао, Него пију вино и ракију, Те поспаше кано и заклани. Заспа трудан Новљанин Алија, На руци му Анђа Милошева, Милући је Анђу ушикао Као мајка чедо у бешици. Кад то виђе Милош чобанине Он дозива тијано Тодора: »0О Тодоре, мој невољни сине, „Примакни се мушки полагано „На онога најпрвог Турчина, „Извуци му сабљу из корица, „Прекини ми на руке гајтане, „Не би л' бабу одрјјешио руке.“ Лудо дјете срца јуначкога Привуче се Новљанину Суљу, Уграби му сабљу из ножнице, Па потрча својему бабајку. Жао Тошу оца ранитеља, Па се боји да га не пореже, Окрећује и тамо и амо, Док прекиде гајтан на рукама. Кад се Милош сабље добавио

(55) сл с>

255

260

265