Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

810

У Турке је јуриш учинио,

Те погуби тридесет Новљана. До Алије Милош потрчао,

Те га бије чизмом и мамузом: „ Устај горје, турска потурице, „Чију држиш на крило љубовцу 7 „У злом си је часу загрлио,

„У гори те она пољубила !“ Кад се прену иза сна Алија,

И кад виђе јаде изненада,

Од земље је на ноге скочио, Врже руку сабљи на балчаку, Кад ли пуста извађена ћорда, Те се сјаје у руди Милошу. Једном виђе, а више не виђе, Шњом му Милош одас'јече главу. Кад то: виђе Анђа Милошева, Скупи скуте, а сави рукаве,

Те побјеже доље низ планину. За њоме се Милош натурио, За Милошем нејачак Тодоре, Не да Тодор да му гине мајка, Него клече на оба кољена, Моли оца и Богом заклиња: „Немој, бабо, погубит ми мајку, „Ко ће мене нејака грлити, „Ко љубити до моје младости 7“ Ражали се Милош-чобанину,

Те затаче сабљу у ножницу, Тоша љуби, а сузама рони, Тада Анђа, Бог јој опростио, Клече млада на гола кољена,

280)

290

~ > (4) сл

300

305