Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
па
Прегну главу, говори Милошу: „Посијеци, драги господару, „Гријеси ме лудо преварише „Те невјеру тебе учинила,“ Па се њему око нога свија, Сувзама му покваси кољена Од подвезе па до опанака,
И опанке сузам напунила. Пружи руку Милош чобанине, Те је трже, и од земље диже,
Трипут рече: „Бог ти опростио !«
А она га по рукама љуби, Рони суве у тешку кајању, Ћешио је дијете Тодоре.
Па се натраг мало повратише, Угавише у крв међу Турке, Узеше им пусат и оружје
И свијетле бистре џевердаре, Копче златне, токе позлаћне, Самур капе и свилен' саруке, И зелене са плећа доламе,
И скрлетли од чохе шалваре, И малене ћурке до појаса Који 'но су вуном постављени А морском су видром опточени, Па шићара на коње турише, На три добра коња појахаше, Па одоше међу чобанима. Далеко га срели два чобана: Чупић Стоин и Чарапин Васо. Кад виђоше на коњу Милоша И љубовцу и Тодора сина,
310
315
330
335
(575) ~ (==)