Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

920

Па побјеже низа Посавину. Мисли момче шта ће од живота, Па отиде своме милу куму, Милу куму Посавцу Лазару, Закуца му алком на вратима. Скочи Лазар на ноге лагане, Кад погледа на врата од куле, Ал' ђе шета двоје ђеце лудо, Једно друго носи у наручје.

Но га Лазар за матер упита. Све му Јован по истини каже. Када му је разабра бесједе: »Мили куме, ја те Богом кумим, „Немој мене осванути ођен, „Ако чује буљумбаша Мујо,

»Он би мене изгубио главу.“ Кад то зачу дијете Јоване, Писну момак како змија љута, И Лазару бесједио куму:

„А да куд ћу, мој куме Лазарег“ Но му тако Лазар бесједио: „Пођи мало у Пролом планину,

„је потражи Дмитра стрица твога.

„Ево има дванаест година

» Од како је Дмитар одвргао, „Одвргао Дмитар у ајдуке. „У Пролом је направио кулу, » Око куле камену авлију, „Има Дмитар четрдесет слуга, „Те Турцима пачариза гради: »Он разбија хане п дућане, „Буле роби, а сијече Турке,

240)

290

(0) ст сл

> с> ст