Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„Не да царској проодит' мирији, „Но разбија по планини Турке,“ Кад то зачу дијете Јоване,
Он му иште праха и олова,
И камење у пушку кремење: „Мили куме, Посавац-Лазаре, „Кад одмакнем у планину пусту, „Страх је мене од вукова, куме.“ Даде Лазар праха и олова,
И приви му у пушку кремење. Па с' отале момче подигнуло, Ето ти га кроз планину пусту. Кад далеко одмакнуло било, Ведро бјеше па се наоблачи, Био снијег са сјевера нађе,
И застаде ђецу у планину.
Но да видиш ђетета Јована,
То бијаше пиле од сокола,
Све он иде од јеле до јеле, Докле дође у Пролом планину. На расточје млоге раскрснице, Ту га бјеше ноћца оставила,
А данак га био приватио,
Ту му бјеше бабо погинуо,
И мрамор му украј пута нађе. Чим га виђе, познаде га д'јете. Колико се ужељело баба,
С каменом се бјеше загрлио, Трипут бабу Богом закумио:
» 0 мој бабе, Сава од Посавља, „Проговори, ја те Богом кунем.“ Али камен зборити не хћаше,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП
211
со су
300