Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Не да царској проодит' мирији, „Но разбија по планини Турке,“ Кад то зачу дијете Јоване,

Он му иште праха и олова,

И камење у пушку кремење: „Мили куме, Посавац-Лазаре, „Кад одмакнем у планину пусту, „Страх је мене од вукова, куме.“ Даде Лазар праха и олова,

И приви му у пушку кремење. Па с' отале момче подигнуло, Ето ти га кроз планину пусту. Кад далеко одмакнуло било, Ведро бјеше па се наоблачи, Био снијег са сјевера нађе,

И застаде ђецу у планину.

Но да видиш ђетета Јована,

То бијаше пиле од сокола,

Све он иде од јеле до јеле, Докле дође у Пролом планину. На расточје млоге раскрснице, Ту га бјеше ноћца оставила,

А данак га био приватио,

Ту му бјеше бабо погинуо,

И мрамор му украј пута нађе. Чим га виђе, познаде га д'јете. Колико се ужељело баба,

С каменом се бјеше загрлио, Трипут бабу Богом закумио:

» 0 мој бабе, Сава од Посавља, „Проговори, ја те Богом кунем.“ Али камен зборити не хћаше,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП

211

со су

300