Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

960

»Око капе девет челемака, „Ове се девет на чекрк окреће, »СОве се знаде који вјетар пуше, »Али сјевер, али југовина,

„Ал' устока, вјетар од истока; „На плећима токе позлаћене, „Што му их је поклонио бабо; ујаше вранца дијете-Груице.“

А кад зачу Старина Поваче, Сиде Новак води Чобаници,

А угледа деспота Јована,

На Јовану рухо Грујичино,

За појасом двије даничкиње,

А на глави капа и челенка, Под Јованом вранца Грујичина, Троструке га сузе пропадоше, Па се старац уз планину врати, Нађе друштво ђе је оставио, Па дозива дели-Радивоја:

»О мој брате, дели-Радивоје ! „дало ти пиво, а горе ти било! „Погибе нам дијете Грујица.“ А бесједи дели-Радивоје:

„Муч', Новаче, замуко се муком !“< Новак сузе проли низ образе. А бесједи дели-Радивоје:

„Зар је мене погинуо Грујог удвај мене до Бога милога ! „јер сам јунак добро остарио, »Остарио и обневидио,

»Сад ме нема нико љебом ранит'.“ А бесједи Старина Новаче:

170

175

180

190

195