Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

961

„Браћо моја, тридесет хајдука ! »Притежите на ноге опанке, „Препрашујте бистре џефердане,

»Да идемо у тијесне кланце, 200) „Не би л' нашег осветили Груја.“

Ко је јунак, ради о оружју,

Ко је страшив, притеже опанке,

Па скочише на ноге лагане,

Па одоше у тијесне кланце. 905 Кад дођоше у тијесне кланце,

Сваки себи метеризе гради,

Радивоје насред друма сједе,

Па дружини ријеч говораше:

„Браћо моја, тридесет хајдука! 210 „Ви немојте пушке избацити,

„Док не гађам деспота Јована.

ујер сам пушку добро напунио

а Јована мога душманина.“

Ту чекају деспота Јована. 215 Док ето ти уз планину свата, Најнапријед деспоте Јоване.

А кад дође у тијесне кланце,

Угледа га дели-Радивоје,

Рони сузе низ бијело лице, 220) Пушку куми, по табану љуби:

„Немој мене ватром преварити,

„уда очи те још молити нећу.“

На Јована ватру оборио,

Лоше гађа, ал' добро погађа: 225 На прсима токе проломио,

На плећима јелек поштетио,

Јован паде, а старац допаде,