Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
961
„Браћо моја, тридесет хајдука ! »Притежите на ноге опанке, „Препрашујте бистре џефердане,
»Да идемо у тијесне кланце, 200) „Не би л' нашег осветили Груја.“
Ко је јунак, ради о оружју,
Ко је страшив, притеже опанке,
Па скочише на ноге лагане,
Па одоше у тијесне кланце. 905 Кад дођоше у тијесне кланце,
Сваки себи метеризе гради,
Радивоје насред друма сједе,
Па дружини ријеч говораше:
„Браћо моја, тридесет хајдука! 210 „Ви немојте пушке избацити,
„Док не гађам деспота Јована.
ујер сам пушку добро напунио
а Јована мога душманина.“
Ту чекају деспота Јована. 215 Док ето ти уз планину свата, Најнапријед деспоте Јоване.
А кад дође у тијесне кланце,
Угледа га дели-Радивоје,
Рони сузе низ бијело лице, 220) Пушку куми, по табану љуби:
„Немој мене ватром преварити,
„уда очи те још молити нећу.“
На Јована ватру оборио,
Лоше гађа, ал' добро погађа: 225 На прсима токе проломио,
На плећима јелек поштетио,
Јован паде, а старац допаде,