Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
а а Те Јовану одсијече главу; Одмах пуче тридесет пушака. 230 Тек по једну пушку истурише, За оштре се ноже доватише, У сватове јуриш учинише; Хајдуци су чилни и одморни, А сватови грдни и рањави,
со сл
О
Рашћераше свате по планини,
А остаде на коњу ђевојка.
Новак дође до Ђевојке младе,
Па ђевојци ријеч проговара:
»0 ђевојко, жалосна ти мајка ! 24() удли ћеш се у дом повратити,
Ал ћеш са мном ићи у планину,
„Да те вјенчам за дијете младо,
»да мог сина дели-Татомира 2“
А ђевојка ријеч одговара: 245 „Волим сада у воду скочити,
„Него с' натраг саде повратити,“
Уве Новак лијепу ђевојку,
Па одведе гори Романији,
За дијете цуру привјенчаше. 250
Има још један врло сличан варијанат: Почетак као у предњој. Угледао код воде девојку: Сав јој дувак крвца пошкропила, Под ђевојком дорат од мегдана, Сав је дорат у крв огрезнуо, Ђогат био, па се обојио, Од ђога се дорат направио. Пита девојку, што је така, и где су јој сватови, ко их је побио. Она вели да није крива, већ мајка јој, која је двојици дала. И прича му како је отац дао деспоту Јовану, а мати Новаковић-Грују, па отац зове Јована да дође са