Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

а а Те Јовану одсијече главу; Одмах пуче тридесет пушака. 230 Тек по једну пушку истурише, За оштре се ноже доватише, У сватове јуриш учинише; Хајдуци су чилни и одморни, А сватови грдни и рањави,

со сл

О

Рашћераше свате по планини,

А остаде на коњу ђевојка.

Новак дође до Ђевојке младе,

Па ђевојци ријеч проговара:

»0 ђевојко, жалосна ти мајка ! 24() удли ћеш се у дом повратити,

Ал ћеш са мном ићи у планину,

„Да те вјенчам за дијете младо,

»да мог сина дели-Татомира 2“

А ђевојка ријеч одговара: 245 „Волим сада у воду скочити,

„Него с' натраг саде повратити,“

Уве Новак лијепу ђевојку,

Па одведе гори Романији,

За дијете цуру привјенчаше. 250

Има још један врло сличан варијанат: Почетак као у предњој. Угледао код воде девојку: Сав јој дувак крвца пошкропила, Под ђевојком дорат од мегдана, Сав је дорат у крв огрезнуо, Ђогат био, па се обојио, Од ђога се дорат направио. Пита девојку, што је така, и где су јој сватови, ко их је побио. Она вели да није крива, већ мајка јој, која је двојици дала. И прича му како је отац дао деспоту Јовану, а мати Новаковић-Грују, па отац зове Јована да дође са