Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Ђе гођ кога Јован достизаше. Од једнога по двојицу гради, Млоге јаде гради од ајдука. Кад се Новак на невољу нађе, Виче Новак грлом бијелијем: „Браћо моја, од горе јунаци, „Побаците свијетло оружје, „Па узмите дрвље и камење, » А удрите деспотов-Јована, „Видите ли да смо изгинули,“ Ту Новака послуша дружина, Потурише свијетло оружје, А увеше дрвље и камење, Одвојише коња и јунака, Џа Јовану савезаше руке. Бесједи му деспоте Јоване: „Богом брате, Старина Новаче, »ПДоклони ми живот на мејдану. „Прије мене ударио Грујо, „И сватове моје разгонио.“ Новак поче бесједит' Јовану: „Зајсто би ти живот поклонио, уДа ми ниси Груја погубио. „Знаш, Јоване, немала те мајка! » У Новака више сина нема, „Но јединца дијете Грујицу. „Грдне си ми ране учинио, „Што си Груја мога погубио, „Не могу ти опростит, Јоване.“ Сабљом ману, пос'јече му главу, Од сватова рухо покупише, Понесоше Грујичину главу, Поведоше Будимку ђевојку, Оженише дијете Стевана, Мила сина дели-Радивоја. Није Отеван гори од Грујице. (215 стихова).