Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Смрт Томића Мијата.

елал виче по Стамболу граду: „Није л' мајка родила јунака, „Мушкијем га опасала пасом, „А добријем дозивала гласом, „Да отиде Босни земљи славној, „И увати Томића Мијата, „арамбашу од горе зелене. „Заиста се Мијат посилио, „Цареве је друме затворио, „Роби, пали и сијече главе

„Све од наше браће јаничара, „Са његово четерест ускока. „Бети бије и сијече Турке

» Од Ђурђева до Митрова дана, „Зими бјежи ломној Гори Црној,

„Баш под Острог, те зимује зиму.

„Млоге цару додијаше даве „На проклета Томића Мијата, „И његово четерест ускока,

„Баш с' од влаха живити не може.

„Царе даје хиљаду дуката, „Ко му жива ухвати Мијата, „Јали њему посијече главу.“ Телал виче три бијела дана, Ту се јунак наћи не могаше. Враг нанесе и несрећа црна А некаква силна Арапина, Пред цара је арап исходио, И овако цару бесједио:

10

ст