Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Султан-царе, земљи господаре,

»ја ћу ићи земљи Босни славној,

„Ако дадеш хиљаду дуката, „Уватићу Томића Мијата,

ујал' уватит', јал донијет" главу „У Стамбола града бијелога.“ Цар бесједи црну Арапину: „Погуби ми Томића Мијата, „Честита ћу тебе учинити,

» И даћу ти хиљаду дуката,“ Отале се Арап подигао,

Куд год иде, земљи Босни дође.

Намјера га била нанијела

Баш на кулу Бабића. Илије. Арап води тридесет сејмена, Куд гођ иде, за Мијата пита. Кад Бабића долазише кули, Арап зовну Бабића Илију: „Чујеш, влаху, Бабићу Илаја, „Мореш ли се, влаху, поуздати, »Да ми кога од Бабића кажеш, „Да ми изда Томића Мијата,

» Ал' Мијату посијече главу „Ево њему пет стотин дуката. И даћу му царску бурунтију, „Док му тече девето кољено, »Неће дати паре ни динара, | > А судит му више нико неће » Осим једног цара честитога.“ Кад—-је чуо Бабићу Илија, Превари-ее, уједе га гуја, Затече се издати Мијата.

сл 50

сл сл