Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke
257
«Нут, не лудуј, Јелина дивојко!
«Тебе ће дат мајка за бољега,
«да бољега и богатијега,» 20) Иде Јела стаду у планину,
Каж' Ивану, што је и како је,
Да јој не да своја мила мајка,
Пак је њему Јела говорила:
«Нут', Иване, мој драги драгане! 95 «Проси Манду моју братучеду,
«Од мене је и виша и лепша,
«И бијелим рувом богатија,»
На то њојзи Иве говорио:
«Муч', не лудуј, драђу Јеле моја! 30 «Нек је Манда и литица, и виша,
„И бијелим рувом богатија ;
«Када није моме срцу мила.»
Пак он иде двору бијеломе,
Тере проси Манду дијевојку, 35 Просио је, и дадоше му је,
ИМ кићене свате сакупио. ,
Иду свати по липу дивојку;
Кад су били исприд била двора,
Исприд двора Јелине дивојке, 40) Али Јела на билом пенџеру,
И угледа свате Иванове,
Пак је милу мајку дозивала: «Нут ти бору, моја мила, мајко! «Да ме будеш за Ивана дала, «Сад би оно моји свати били.» Кад пројдоше свати мимо двора, Зајаука гиздава дивојка:
«Брзо к мени, мила мајко моја!
ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 17
да |К7 Н 4“
[ | ~