Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

258 «Врло ме је заболила глава, «А од срца да душа изајде; «Дај ти мени од сандука кључе, «Да ја себи тражим ликарије." Привари се мајка дивојачка, И даде јој кључе од сандука; Иде она гори У чардаке, Пака најде два златна, гајтана, Пак се виша кули о пенџере. Зове мајка Јелину дивојку, Али јој се Јела не одзива. Кад погледа кули уз пенџере, Ал се млада обисила Јела Од жалости за својим Иваном. Трчи мајка у кулу бијелу, Тер присица два златна гајтана; Паде Јела на црну земљицу; Мисли мајка. да је занимила; Ал се Јела с душом раздилила. Када види мајка дивојачка, Начини јој лисена носила, Пак је носи путу на раскршће, Куд ће проћи свати Иванови. Кад су туда свати изодили, Међу собом они говорили: «Липа дана, милом Богу Фала:! «Кад см' овуда. јучер проодили, «Овог греба овди није било.» Од свата се нитко не досића, Већ се сити Иве ђувегија, Пак је њима тијо говорио: «„Ајте наприд, господо сватови.

60

т0