Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

120 ови у другој књижици наштампане 1815. године, и све ове друге, преписивао сам из уста пјевача и шевачица (осим оно у другој књижици 8., која је сад овђе 132. [336.] као што сам је послије чуо). Што је пак и у оној другој књижици наштампано прозор мјесто пенџер, оно је био остатак од поправљања језика.

Све су наше народне пјесме раздијељене на пјесме јуначке, које људи пјевају уз гусле, и на женске, које пјевају не само жене и ђевојке, него и мушкарци, особито момчад, и то највише по двоје у један глас. Женске пјесме пјева и једно пили двоје само ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају; и зато се у певању женски пјесама више гледа, на пјевање, него на пјесму, а у пјевању јуначкије највише на пјесму, Јуначке се пјесме данас највише и најживље пјевају по Босни и по Ерцеговини пи по Црној гори и по јужним брдовитим крајевима Србије. По тим мјестима и данашњи дан готово у свакој кући имају по једне гусле, а по једне особито на стану код чобана; и тешко је наћи човека да не зна гуђети, а млоге и жене и ђевојке знаду. По доњим крајевима Србије (око Саве и око Дунава) већ су рјеђе гусле по кућама, но опет мислим, да би се у сваком селу (особито с лијеве стране Мораве) по једне могле наћи. У Сријему пак и у Бачкој и у Банату гусле се данас могу виђети само у слијепаца (па и они морају учити у њи ударати, и млоги не пјевају пјесама, него само богораде уза њи), а други би се људи врло

|