Srpski književni glasnik
Г ИЛА. 91 појединих бројева, али ми се после та мука надокнађивала уживањем у читању.
И тако у читању проведох скоро пуна три дана. Тек нешто, нешто што би послушао: отишао те нажњео мухар теоцима, напојио коње, пахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све. Донекле уживах у таквом животу; па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва. Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.
«Немој, да идеш с њим, светује ме мајка. Он се много прођаволио. Може да те наведе на неко зло.
— Ко мене може да наведе кад ја нећу!
— Ex, Ko! Мислиш да ће зло само да изађе, на да ти се каже где је7 Чувај се док не натрапаш на њ.»
Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех их у памет. Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу, али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.
«Иди! Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди. Мене само страх...»
Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је п доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу, и наставих читати оданде где сам пре тога био стао.
То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.
«Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, чини ми се да ће да се праши. Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике. Чини ми се да ће бити п она...»
Разумедох која, али ипак упитах. Побојах се да не номисли да сам Ja бат озбиљну пажњу обратио ономе