Srpski književni glasnik

90 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка. Отац ваљда не хтеде да се покаже. После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели занимам пекаквим беепослицама; па ме гиташе чим се то занимам. 'Гицаше се оних мојих причица и песмица, те се е тога и неупуштах у ма какво објашњавање, јеј) сам знао унапред да ме неће разумети.

После вечере одох одмах да спавам. Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на докеату. Ништа лепше o лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време. Ако захукће ветар и удари киша, прикупим топал губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.

Ноћ беше ведра п тиха. Бетрић, на мах, на мах, што би само затресао лисје на дрвећу. Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху. У даљини се чула отегнута песма. Брзо заспах.

Када сам сутра дан устао, сви. изузев малог Свету, беху устали, и ако се ни тога дана није радило у пољу.

Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању. Обиђох скоре цело пмање; али избегавах да прођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам пе знам. Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је опа питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.

Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина се подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, п тако даље: еве то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу. Имао сам муке са сређивањем