Srpski književni glasnik

92 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да једва чекам да се с њим састанем.

«Па Гила, одговори он. Што, зар не волиш И он чисто чудећи се упре у мене своје зеленкастоплаве очи.

— Све ми једно,» одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш све једно. Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим; да видим онако изближе ту девојку коју тако често спомиње Сима, u која распитује за мене, кад ћу да дођем.

КА да ли знаш извесно, да ће бити и она“ упитах га после кратког ћутања.

— Само док јој кажем, да си ти дошао.

— Што тог

— Што то!» И он ме насмејапа лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: «Еј, кад не знаш! Да сам ја на твоме месту!»

Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили. Збиља, ја једва чеках да је видим.

Преко обичаја устадох рано. Сунце тек што засвњетле иза брда обраслог гором. Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лпеју и трави блиста роса.

«Баш добро, те си устао, рече ми отац. Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћп да надгледам раднике. С тога ћеш ти да будеш се њима. биће пх на два места. Једни ће да праше виноград, а други да пласте. Ти ћеш да идеш у виноград. Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.

— Ама шта могу ја њима. Зар ће они хтети да слушају менег почех се ја сад опет устезати. Нисам ја то рекох, научио.

— Штог Каква наука ту има7 Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно. Терај да раде и да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш. Можеш попети и неку књигу са собом, те читај. Узми