Srpski književni glasnik

06 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ждрал, а ја једва стизао за њим. Ова ћутљива утакмица као да нас вближи са женама. — И какви су ми то каваљери, — рече старија дак-

ћући и бришући сицаним рукавом зној с образа, — саевим нас намучише... — АД ви за што морате трчати“ — упита Андреја

Ивановић. Спазих како му се мргоде обрве, а очи као да му беже у главу. Но девојке примише његов одговор као изазивгње на разговор.

— Па у друштву је некако веселије, — рече елободно она која беше поближе. — Ми видимо да сте ви учтиви каваљери, нисте геаци ..

— Наравно да је веселије — добаци друга и у путу и на преноћишту...

И све пренуше у смех. Но Андреја Ивановић још неослобођен утиска који је на нас обојицу учинила старица, заустави се и стрељајући девојку очима упита:

— Какву оно реч ви изговористе, аг.. Шта оно ви рекосте 7

Збуњене мештанке погледаше га зачуђено и побегоше, јер Андреја Ивановић поче да их изобличава. Он подиже руку и, помахујући њоме над главом, пазиваше их свракама и безобразницама, а оне шљапаху брзо путем, пи кад стигоше прву гомилу богомољаца, почеше им нешта живо причати показујући назад.

— Свраке краткорепе, праве свраке! — говораше Андреја Ивановић задовољан утиском који је учинио Ни о чем овај народ појма нема...

— Је ли ти то о елушкињама говориш 7

— У опште, жене...

— А Матрона Стеџановна 7

— Па шта је Матрона Степановна“7 + жена као и остале! Није бадава Пушкин рекао: све су једнаке и име им је ништавило. А зна се већ за њега да је велики писац.

—— Андреја Ивановићу, то Пушкин није казао.

— 'Таман, није казао!... Да ја сам нисам читао... На-