Srpski književni glasnik

104 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

бољком и патнама лица, — све то гледа у једну тачку, онамо одакле кроз стакло оквира иконе блешти златна риза, а глана Богомајке као црн колут сагнула се над Младенцем. Из дубине ћивота икона чини некакав осесбит утисак. Сунчане зраке, продирући кроз стакло, некако благо тпепере па њеном златном венцу; од комешања светине икона се љушка, сунчапе зраке светлуцајући и нестаје их у прелетању с места на место, а нагнута глава Богородице изгледа као да је жива. У том тренутку потмули погледи џ пагрђена лица оживљују. Преко свих ових лица премиче некакав дах, утире разнолике патње и озарава их радошћу. С неком језом посматрао сам овај призор. Како много људске туге, како мпого надања и ишчекивања!... Каква маса истоветних душевних покрета, који подузимају, односе и сносе еваку поједину патњу, сваку личну тугу као ону капљу што је нестаје у океану!.. Да не буде овде, патура ми се мисао, у овој моћној струји подједнаких надања, једне вере и истоветних ишчекивања. она велика лековита сила 7...

По свршетку малог молепства, кад се носиоци иконе прихватише за сргове, мпоги се патник преклони, а многи и леже по земљи. По ово беше некако простије, дирљивије и никога не плашаше... Икона дрхће, диже се и прелази изнад полеглих људи. Срећни, преко којих је пронета, устају радосна лика.

IX.

На овом путу било је чешћег застајкивања, те тако ја и Андреја Ивановић прилично измакоемо главној маси богомољаца.

Спрам једнога села, лепо расутог по ћувику на један километар од пута, наиђосемо на диван призор. Поред пута на неколико места подигнути су хладњаци, под њима понамештани столови и настаљени самовари, из којих бије пара. С једне стране пута, по трави поседале жене с кантама бозе и хлебом, а с друге — пурњају се ватрице и прже печурке у тепсијама. Слика овога импровизовано г трга беше жива и заглушљива.