Srpski književni glasnik

106 СРпски Књижеври. Гласшк.

мусао. Трговчић је измахивао штитом, али ударити није емео никако, и ако га је Андреја Ивановић дражио од сваке руке.

— Шта је7 Што не удариш Удри!.. Знам ја и жену коју еп синоћ довлачио... Јегорке Михалкинскога, ја. A на два се коња возаш и кочопериш!.. Ви само за безобразлуке знате... Богомољци!..

Млади трговчић, збуњен, само је замахивао штитом. Тада изгубивши стрпљење „u предвиђајући да ћу се умешати да их развађам, Андреја Ивановић наједаред реши да на други начин искали гнев. Он. припскочи сељаку — кочијашу, дограби га једном руком за преп, а "другом посеже за шешир.

— З-з зашто еп натукао ову шепу, за-што си н-натукао шепу, а7 — пита он грцајући од љутине, и смакнувши мреки му шешир, једним се скоком обрете пред трговчићем, обори му с главе сељачку качкету и натуче зечару.

Забуна трговчића изсазва општи кикот. Али, како он, и после овакве увреде, само замахиватше штитом, стриљење еаевим игневери Андреју Ивановићу. Не налазећи другог излаза својој ратоборности, он дограби замашном руком трговчића за нос, и се највећим. презрењем. потегли га неколико пута тамо и амо.

— Н-на два се коња возите безобразници, н-на два коња! — приговарао је сноси пут,

У то стигох и ја на место догађаја, и с тешком муком одвукоХх распаљеног јунака. Али мало мало па ми се отме шзка и приекочи противницима, те прилику у дугом капуту хакне у траву, потресе за јаку кочијаша, и продрмуса. трговчића. Најпосле, још једнако оеврђући се, претећи песницама и пеујући, реши се да сиђе с обрешка и остави противнике.

— Ах, Андреју Иваповићу, Андреја Ивановићу, шта вам би да се бијете7 — рекох му.

— За правду сам готов погинути у свако доба! одсече као на пању Апдроја Ивановић.