Srpski književni glasnik

Књижевни Листови, 109

препрату и на њој пуно народа. Сутон се навлачи око манастира и покрива шумску лазипу; слике предмета IO мало ишчевавају, свећице пред иконама у дубини храма жмиркају, певање с времена на време благо се разлеже и меша са вревом сеоскога трга.

Вечерње се примицало крају. Кад еам ушао у цркву, стари владика био је при изласку и два ђакона ескидају с њега одежде читајући при том што обред прописује. Мало после владику изведоше испод руке, и народ се поче разилазити.

Ка источној страни дворишта спазих још једна врата. Иза њих, омичући се некуд у дољу, види се кроз сумрак баштенско дрвеће и кубе капеле скривено у зеленилу. Спђох капели низ камене стубнице; туда ме мамљаше самоћа овога пута, тихи тапат дрвећа и жубор воде скривене негде у мраку. У капели наиђох на извор с обешеним саплаком над њих. Под сводом капеле кораци се потмуло одзивљу. Са саплака се омиче капљица за капљицом и бућка у воду. На источној страни назиру се контуре некакве велике слике; фигуре се слабо помаљају пз мрака, тајанствено и неразговетно, као да лебде у ваздуху над светим врелом.

(CB РШИЋЕ С Е).

(С РУСКОГА ПРЕВЕО Х.) Владимир КоРољенко.

КЊИЖЕВНИ ЛИСТОВИ. Ш.

Но вршећи своју дужност књижевних регулатора, књижевни“ су листови дали само један део помоћи која је нашој књижевности потребна. Како се свако васпитање врши на два начина, саветима и примером, јасно је да је с критиком, која даје савете, али пе даје примера, само пола посла свршено. Да би помоћ била потпуна, потребно је пружити и обрасде, који би могли дати и опу другу половину васпитања.