Srpski književni glasnik

Књижевни Листови. 90

По статистикима које су вођене у најпросвећенијим земљама, у Енглеској и у Уједињеним државама, романи износе, како у којој вароши, шездесет и седам, седамдамдесет и шест, осамдесет и два, и осамдесет и четири до сто прочитаних књига. И то махом какви романи! пошто, наравно, има романа који могу да се упореде с најозбиљнијим и најкориснијим књигама. У другим земљама стоји, разуме се, још горе; и то горе не само по проценту неозбиљних књига које се читају, но горе и по још лошијој каквоћи њиховој. Какви су, на пример, |Oмани које чита наша публика, у оним страховитим свешчицама од гроша, које се од некуд продају у дуванџиницама, као да је случај хтео да их избарабари, по корисности њиховој, с осталим еспапом који се уз њих, или уз који се оне продају! Где су, како су далеко она висока, светла дела која књижевност чине ризницом вековне мудрости, кладенцем благородног уживања, вечитим украсом човечанства! Као понор да их раздваја једно од другога, понор непрелазан! На срећу, ствари не стоје тако рђаво као што на први поглед изгледа. Ми ћемо одмах видети да тај понор није немогуће премостити. Али у овом тренутку треба ово једно разумети, да публика није у стању сама бити регулатор једне књижевности, кад још није ни то у стању да њена боља дела сама разуме. | Једино дакле критика, као што смо донекле већ рекли, мора бити тај регулатор. Тиме, излишно је и помињати, неће да се каже да је она једина која утиче на развој књижевности: утицаји који књижевност крећу и мењају тако су многобројни, а међу овима има их који су тако крупни, да критика може да се сматра само као једна снага у реду осталих пето тако важних. Али те Oстале снаге леже ван књижевности; то су друштвене снаге којима је миого теже, а најчешће п немогуће руковати. Оне не спадају овамо. Овамо спада само критика. Критика, међутим, може много да учини. Све пусте изданке, све рђаве нагоне она може с успехом да сузбија. Нарочито тнарлатанство и идустриализам имају у њој опасног