Srpski književni glasnik

30 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

противника. И да не чини других услуга, само та што шарлатанству не да маха, шарлатанству које дави младе књижевности, била би довољпна да је учини добротворком књижевности.

Али та негативна услуга није једина услуга коју она чини. Критика јесте негативне природе, и њене услуге се“; увек састоје у томе што она спречава да не преобладају штетни утицаји. Али извесни резултати њени су позитивни, а једна нарочита грана њена је правце позитивна. Што ce првога тиче, — указујући на мане рђавих дела, она помаже суду и изоштрава критичке способности читалаца, отвара им очи, чини те могу да опазе оно што сами не би опазили. Позната је ствар да људи често не виде оно што гледају: још би тачније било рећи — кад бих тако смео да речем — да људи не виде оно што виде. Човек гледа свешћу, а не оком; сетимо се гледања на сат на коме често видимо колико је часова тек пошто смо га спустили у џеп. Кад им у таквом случају човек обрати пажњу, ништа друго, до само обрати пажњу на ствар која је пред њиховим очима, на неку ос0бину њену коју треба да виде, људи је много пута заиста nm виде. Очит доказ да људи врло често имају добре очи, имају све што треба нешто да схвате, али, или зато што не гледају куда треба, или гледају расејано, не стигну да опазе ствар или особину у питању. Ту критичка упутства могу много да помогну, и онде где их има, утврђено је да она занста много и помажу. Браћајући се на мало пре споменуте статистике, навешћу као један пример само, да је у Скотекој просечан број озбиљних књига које публика чита поред романа, већи no у Енглеској, п да стручњаци тај успех се много вероватноће приписује томе што у скотским универзитетима има «нечега чега у Енглеској нема — добро посећених предавања из књижевности, систематски и методички уређених». Овде критика узима облик предавања, али је јасно да исте резултате може постићи и писана критика, систематски и методички подешена (разлика. је овде само разлика између усмене и цисмене