Srpski književni glasnik

32 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК. Кихота, један одломак Лотијевих описа, један стих Теписонов, могу се, као збир на сабирке, расточити на њихове делове, на њихове поједине особине; које, обратно, као сабирци збир, састављају целокупни утисак. Књижевна теорија, која то чини, један је део књижевне критике; она је једна од најважнијих грана њених; другим речима, књижевна теорија спада у нарочиту дужност књижевне критике у опште. Засада, међутим, књижевна критика тај део своје дужности најмање врши; и томе има више разлога: од њих је најглавнији тај што они у чијим је рукама књижевна критика у многом за тај посао још нису увек спремни. Но из тога што људи увек нису спремни за неки посао не излази да тај посао није од потребе. Кад се та грана књижевне критике буде како ваља неговала, видеће' се од какве користи она може бити по књижевности; нарочито по младе. У осталом, њу почињу да негују све више и више, и на њену практичну примену и резултате можда се неће још дуго чекати.

Но утичући само на публику, то јест на читаоце, књижевна је критика употребила само један део свога утицаја и одговорила само једној половини свога задатка: друга половина њеног задатка је да утиче на писце. Она, пре свега, треба и на њих да утиче својим обичним начинима, на име истицањем и стручним претресањем (00јашњавањем и рашчлањавањем) мана и врлина у њиховим делима; то јест онако исто као и на осталу публику. ( TOM једном разликом ипак, што њих узима у обзир свакога посебице, док се публиком занима у њеној укупности; писци у овом нарочитом погледу пмају својих повластица над публиком. Но осим тога, критика има још нарочити задатак да, што је могуће више и поузданије, пронађе код писца ону особину, или оне особине, које су под њега најјаче, или најоригиналније, или највише, и да онда писца гони да се у том једном, или у та два нарочита правца што потпуније развије. Има писаца који не испуне цео свој позив, који целога свога века негује само једну врсту књижевности, којилут опу која је мање одговарала при-