Srpski književni glasnik

Књижевни Листови.

| O

бералног листа: «Није истина; но опп држе да све може бити боље». Међутим, потребно је бити незадовољан с нечим, па да човек пожели да то п поправи; незадовољство људско је први узрок њиховом напредовању. Критичари, за прекоре који им се чине, могу наћи утехе у оној духовитој и дубокој речи, коју ја пе наводим први, и која каже да су «незадовољници једини добротвори овога света».

А што се тиче нас посебице, нека се нико не боји да ће та искреност која је, као што емо видели, корисна по све књижевности, моћи бити штетна по нашу. Младим књижевностима она може бити још корпенија. Оно што њима не достаје, то није воља за писањем: ње увек има доста, и ретко кад јој је крптика могла догадити; искрена и добра никад. Можда јој, тако, не оскудева ни дар; пошто изгледа да је у сваком народу сразмера између добрих и рђавих глава, бар што се броја тиче, и у разна доба увек иста. Оно у чему младе књижевности највише оскудевају, то је образовање, и баш та дисциплина о којој је реч. Гледиште, дакле, по којем би, по доста чудноватој педагогици, младе књижевности требало васпитавати ласкањем, не може бити тачно. Ја држим да није ни искрено. Друге побуде руководе његове бранитеље. Не миелим лични интерес писаца, који би, кад би се то гледиште усвојило, обезбедили себи хвалу и признање. Они који бране то гледиште и нехотична су жртва једне самообмане, коју бисмо за трерутак могли назвати самообманом патриотском. Не дајући себи рачуна о евојим побудама, они држе да су бољи родољуби од других кад хвале све што је српско, немачко, MH тако даље, ако су сами Срби, Немци, и тако даље. Између њихова држања и пазриотизма, међутим, нема никакве везе. Што њих креће, то није патриотизам, но шовинизам; а то је пешто сасвим друго: нема, шта више, ствари тако еупротних једна другој као што су патриотизам и шовинизам. Патриотизам је увек скончан са жртвама, а тповинизам увек годи сујети; по том ћете их вавда моћи тачно познати и тачно

3*