Srpski književni glasnik

36 Српски КњижеВНИ ГЛАСНИК.

разликовати. Кад људи хвале неко књижевно дело с тога што је оно у њиховој земљи писано (тачније, што су они пишчеви. земљаци), и. само с тога, јасно је да они то могу чинити само зато што то годи њиховој сујети; то је шовинизам. Патриотизам напротив тражи да човек има одважности да оно што не ваља, када год то захтева опште добро, прогласи као рђаво, па ма зато и навукао на себе тренутно перасположење људи, пили нешто јаче...: разлика горе повучена потврђује се и овде. Људи, дакле, који мисле да би строга искреност наудила о нашој младој књижевности, жртва су не патриотеке, но шовинистичке самообмане. Патриотизам и слободан књижевни укус нису ни у колико у опреци један с другим, као што доказује пример оног немачког војника о коме говори Гое, кога су под бедемима париским нашли мртва, с једним примерком Мисеових песама у његовој пруској блузи. (СВРШИЋЕ СЕ). Богдан Поповић.

КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА.

Кад је цар Никола, у августу 1898 год., изнео предлог о сазиву једне међународне конференције, он је имао у виду два циља: одржање општега мира и ограничење у даљем оружању код свију народа.

Ова два предмета стоје, у осталом, у извесној вези међу собом. Народи ове данашње огромне жртве у новцу и радној снази људекој не чине за то, што прогрес у оружању сматрају као саставни део општега културнога напредовања. свога, него за то, што предвиђају могућност рата. Једни мисле да рат у згодној прилици сами изазову; други хоће да његове евентуалности што спремнији сачекају — и код једних и код друглх, веровање у могућност више или мање блиског оружаног сукоба јесте главни узрок оружања. Кад би се успело да се, подесним међународним епоразумима, мир за дуже време осигура, онда је више мего вероватно да би се, sR TO време бај,