Srpski književni glasnik

КонфеиРЕНЦИЈА Мира. 37 ова сидања пеобуздана међународпа утакмица у оружаљу сама по себи умерила. И обратно, кад би се, по једном међусобном договору, процес оружања вршио тако, да ни један од евентуалних противника не буде у погледу војне опреме одсудно надмоћнији од другога, онда је извесно да би била уклоњена једна од опасности које сада постоје за мир. Радити на одржању мира, значи, у неколико бар, радити и на ограничењу оружања; радити на ограничењу оружања, значи, опет у неколико бар, отклањати опасности за рат. Удружујући дакле идеју мира са идејом ограничења у оружању, цар Никола је само јаче пстакао везу која између та два предмета природно постоји.

Но при свем том, узрочна веза између питања о миру и питања о ограничењу оружања није у тој мери присна, да би било довољно решити једно, па да тим самим буде одмах решено п друго. Привремено осигуран мир— а о томе само и може бити речи — п ако би оружање успорио, за цело га не би прекинуо: каогод што ни споразум о ограничењу оружања не би дефинитивно уклонио узроке за рат. Оружања су трајала п за време дугих периода мира, а историја и најекорија прошлост показују да непотпуна ратна опрема није увек била довољна да народе задржи од рата.

С тога је цар Никола имао право што је оба питања истакао. Она свако за се пизискују нарочиту пажњу и специјално решење.

E

Побуде цара Николе биле су хуманитарне природе. Али директан повод за такав корак дале су му политичке манифестације које су се, нарочито за последњих двадесет година, јављале готово у свима државама. He само приватна удружења и публицисти, него и одговорни чиниоци држава које у светској политици играју активну улогу, наглашавали су сваком приликом своје тежње за одржањем мира. У то име, велике државе склапале су савезе, а све без разлике повећавале своје убојне снаге