Srpski književni glasnik

38 · СРпСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

и усавршавале своје оружање. Све су редом говориле о миру, а све су се спремсле за рат. То је била, у пуном смислу, примена старога начела: 5/ 075 Pacem, para беШит. Овај систем, међутим, није дао сјајне резултате. Савези за одржање мира, које су склапали једни, изазивали су сличне савезе код других, а свако повећање убојне снаге и свако усавршење убојпога материјала у једној држави, одмах је повлачило исте измене у другој. Овим начином, сразмера између убојних снага остајала је приближно иста, а изгледи за одржање мира нису се побољшавали; пре би се могло тврдити обратно. Јер ако осећање равнотеже у респективним снагама и уздржава поједине државе од рата, ваља имати на уму да тако стање не може трејати вечито, па чак ни врло дуго. Државе које се данас у оружању међу собом такмиче, нису ни бројно ни економски подједнако јаке. С тога, сасвим природно, мора наступити моменат кад ће поједине међу њима осетити да се са својим такмацима саме не могу даље утркивати. Џа како је и број савезника такође ограничен, то и комбинације с њима нису неиецрпне. И шта ће онда наступити 7 Хоће ли се така држава резигнирати да у светској политици не игра више ону улогу коју је дотле имала M да падне на ниво сила нижега реда“ На сваки начин да и то може бити случај. Али исто тако може бити да се така сила, осећајући да ће у будућности несразмера између ње и њених, економски или само бројно, јачих конкурената све више и више расти на њену штету, решп да ратну срећу окуша још за времена. док је несразмера у убојним снагама мања. Није дакле искључена могућност да овај данашњи систем, под изговором одржања мира, у ствари ускори рат. Предвпђајући могућност таквих последица данашњега система, цар Никола позивље народе на споразум о том да се тај систем измени. Кад већ, судећи по многобројним политичким манифестацијама, говорима и здравицама, у свију постоји иста жеља за одржањем мира, за што се опда пе би у једном лојалном међусобном до-