Srpski književni glasnik

КонфеЕРЕНЦИЈА Мира. 39

говору потражила подеснија средства и начини да се та заједничка жеља свију пи оствари

То су, поред хуманих побуда, били разлози цареви за предлог о одржању мира. На предлог о обустави даљега оружања, павели су га поглавито економски разлози. Белике војске и општа војна обавеза смањују количину радне снаге Ha екопомском пољу народном. А како војни ефективи великих сила сразмерно јаче расту но цифра становништва, то и терет по економску снагу народну постаје из године у годину све тежи. Капитали такође скрећу са природних и продуктивних намена својих. Стотине милиона. које су данас потрошене за пабавку новога оружја, морају се, сутра већ, сматрати као бачене у понор, јер су доцнији изналасци учинили раније набављено оружје неупотребљивим. 'Гитава економска производња скренута је са правога пута, а силни финандијски терети паралишу благостање народно на самом извору његову. Тако стање ствари, мислио је цар, не може трајати и неминовно води економској катастрофи народа.

Овај други предлог царев био је од мањега замаmaja него ли предлог о одржању општега мира; али у циркулару цар на њега више удара гласом него ли на први предлог. Под потписом свога министра, он у племенитим изразима говори о дужности влада да потраже пута и начина да од својих парода отклоне несреће које би један светски рат на њих навалио; он истиче потребу да се народима осигурају доброчинства сштварнога и 'трајнога мира — али он свуда одмах додаје, да пре свега треба почети с тим, што ће се учинити крај данашњем прогресивном оружању свију народа. Цар је себи давао јасна рачуна о огромним тешкоћама на које ће, при данашњем стању политичких и војних прилика, наићи онако генерално формулисан предлог о одржању мира: за то је и желео да нарочиту пажњу скрене на предлог о ограпичењу оружања који му је изгледао остварљивији.

Да би се појмио сав домашај царевога предлога, ваља уочити да он, говорећи о одржању мира, не говори