Srpski književni glasnik

40 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

у исто време п о одржању политичкога 57/а/и5 дио. Циркулар истиче потребу одржања стварнога и трајнога миј:: међу народима и помиње свечано признање великих начела правде и правице «Ha којима почивају сигурност држава и благостање народа». Међутим, за данашњи политички 5/ати5 дио не може се казати, ни да је у свима случајевима заснован на праву п правици, ни да је, према том, довољно солидна основа за одржање трајнога мира. Одржати данашњи 5//и5 дио, значи оставити отворена питања о Елзасу и Лотрингији, о Македонији, о Египту. А то су баш питања која су најопаснија за мир. Игнорисати њих значи тодико исто колико и оставити недирпуте све оне узроке који највише прете да свакога момента изазову рат. Са извесним поуздањем на дужу периоду мира могло би се рачунати тек онда, кад би се, на основи која би се тек имала утврдити, решила горња. nm друга акутна политичка питања од међународнога значаја. Тим начином створено стање мира трајало би, разуме се, само дотле, докле се не би природним процесом створила нова међународна политичка питања, за која би онда — ако би се рат хтео понова избећи — требало тражити нове комбинације и нова решења.

Кад се царев предлог у том пространству схвати, онда се може разумети какав је сплан утисак он морао учинити. Друштва пријатеља мира нису већ више знала у којој форми да искажу своју радост и своје наде. Потпора коју су сада добили, није више била само морална потпора каквоге философа или публицисте: то је била потпора владаоца једне од највећих и најмоћнијих држава на свету. Изгледало им је као да чак ни најсмелији филантропски снови њихови нису више далеко од остварења. Предузимљиви појединци, као нпр. енглески новинар Стед, кретоше се да говорима и предавањима загревају Јавно мнење за идеју мира. Многобројне брошуре и нарочити листови са девизом «рат рату» имали су да врше исту функцију. За те раздрагане пријатеље мира, руски цар је овим кораком евојим стекао право на ве-