Srpski književni glasnik

49 СРпПпеки Књижевни ГЛАСНИК.

цијативе цареве доцније не употреби на своју корист, а на туђу штету. То је требао да буде задатак конкретних предлога руских да ове сумње разбију.

У политичким круговима, поред вере у хумане побуде цареве, владала је дакле извесна резерва према руском предлогу. А баш су ти кругови имали да реше о последицама. које се том предлогу имају дати.

На какав је пријем у тим круговима наишао предлог рускога цара, најбоље показује друга нота грофа Муравјова од 30 децембра 1898. У тој ноти, руски министар инострапих дела, опет по заповести царевој, износи детаљан програм предмета о којима ће пројектована Конференција имати да решава. Идеји одржања мира није више у том програму ни из далека дат ни онај обим, ни она основа, који су се, судећи по првој ноти, могли очекивати. Нота изриком вели да политички односи међу народима, као ни стање ствари створено уговорима, не може бити предмет претресања у Конференцији. То је значило да она у политички Ss/q/mS дио не сме дирати.

Овај закључак није био тако неочекиван, јер је ретко ко и помишљао да ће о крупним политичким питањима, као и о стањима створеним уговорима мира, решавати сама Конференција директно. Много је интересантније било видети у каквој ће форми Конференција имати да припреми ретење великих политичких питања мирним путем. У том погледу, прва нота отварала је најшире XOризонте и давала највеће наде. Ова друга предлагала је само да се, у циљу одржања мира, усвоји начело факултативнога изборнога суђења, у случајима који се дају изборним суђењем раеправити.

То је била формула у којој се сада налазило ттежиште рускога предлога о миру. Формула, као што се већ на први поглед види, врло скромна и у одсудној несразмери са очекивањима која су се за. први циркулар везивала. По томе програму, изборно међународно суђење сасвим је факултативно, т. Ј. од самих држава зависи да ли ће један свој спор, који може бити прети да се из-