Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 55

Од књижевнога рада Нићифора Дучића треба с Хвалом споменути објављивање грађе и испитивање старе историје, нарочито црквене, прибирање народних умотворина, описпвање обичаја и живота народнога и мемоарско записивање савремених ратних догађаја. И ако Дучић није могао онако срећно као Бук накнадити недостатак стручнога школовања, ипак он заузима лепо место међу оним даровитим самоуцима који су у ХТХ веку, скупа узети, толико много урадили за ерпску књижевност.

Ј. Сундечић може се назвати писцем кога су више него иједнога другога православнога Србина пригрлили као евога и Хрвати. Он је дао знатан број списа п у невезаном слогу (најзнатнији му је ту добар опис <ЖКиBora m pama др. Божидара Петрановића») и у стиховима: неколико већих епских песама, доста лиреких, међу њима много патриотских, политичких и дидактичких. У њима се огледа његова страсна природа, кад је само не кочи разумно поучавање. Тим је песмама Сундечић пуних педесет година био неуморан проповедник честитога образа српскога, свести и нарочито слоге народне, а ово је у оним сепаратистичним крајевима било од велике благодети. Шта више, он је до краја остао страстан заступник јединства и слагања српскога. и хрватскога, не обзирући се што се по западним нашим земљама, под туђим утицајима, стварни живот последњих двадесет година окренуо сасвим другим правцем. Ново је време учинило да је данас и тамо Сундечићев утицај смењен другима, а по источним крајевима наше отаџбине попа Јову слабо и познају. Некад није тако било. Кад је 1863 године њему влада одузела професореку службу у задарској богословији, те се он обратио народу позивом да се претилати на његов спев «Крвава кошуља», одазвало му се (у оно доба!) пет хиљада претплатника.

Као јавни радници и у младим и у зрелим годинама, Дучић п Супдечић, а тако и остали већ п0менути покојници, стекли су многобројне п разноврсне заслуге Ba национални и просветип напредак српски.