Srpski književni glasnik

ЂЕ СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

врене облике у којима се манифестује, према томе какве се врсте феномена проматрају, да, покаже како је велики број посебних закона само природна последица те опште основне идеје и како се појединости разновјених појава могу помоћу ње не само јасно схватати но и предвиђати — једном речју у услугама које је учинила науци. Интересно је да је ова идеја поникла прво у Физици, а још је интересније да су јој значај истакли прво људи који нису били физичари: лекар Ј. Р. Мајер, пивар Џул, инжењер Колдинг, а нарочито Хелмхолц, онда физиолоОг. Веома. је затим значајна реформа коју је прошли век извршио у Физици. Главни прогрес његов у овом погледу обележава ce основном идејом: да све природне процесе треба свести на чисто механичке феномене као разне манифестације силе. Ако заиста разни природни феномени, који нам се представљају са специфичним карактерима (светлост, звук, топлота, електрицитет и магнетизам), у основи нису ништа друго него само разне врсте кретања, онда је логично да се они могу претварати једни у друге и да могу добивати разне облике. Факат да је трансформација разних облика енергије заиста п доказана, јесте први велики трпумф науке у прошломе веку. Између многих у овом погледу заслужних научника нарочито се истиче Фарадеј. Познато је да је ова научна идеја с највећом коришћу примењена у техници: парне машине претварају топлоту у покрет, динамомашине претварају кретање у електрицитет, овај опет прелази у топлоту, или светлост, или, кад се транесформише у магнетизам, постаје мотор за кретање.

За ову се идеју непосредно везује поменута идеја о консервацији енергије, по којој енергија може само да промени свој облик, али не и квантитет. Ова је идеја постала основа модерпе Мехапике, одакле је давала стални импуле техпици за еве савршеније проналаске, а даваће јој га још дуго, јер на томе има техника још врло много да ради; факат је, на пример, да парне машине обично