Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

После паузе од десетак година, за које еам време — релативно кратко — имао прилике и практично paдити у позоришту, ја се враћам, у овоме листу, позоришној критици с опом старом љубављу ка ствари, само

сад са већим, понајвише на самом послу црпеним искуством. И они који воле позориште, и они који га не воле, они од бриге, ови што га не воле, слажу се у заједничком мишљењу да Народном Позоришту не иде добро.

~ Узрок се тражио или налазио понајчешће у рђавим управама, ређе у недовољним новчаним средствима, односно у малој државној субвенцији, а најређе у рђавој глумачкој игри. Вероватно. је, међутим, да би се најмање грешило, кад би се зло стање позоришно приписивало хомбинованом утицају свих тих узрока, и још других; а они еви укупно, на жалост, нису од јуче...

Под замерком свакој управи имао би се, на сваки начин, подразумевати, на првоме месту, лош репертоар. То је толико важан чинилац, да би га готово ваљало убројати у она три прва крупна пронађена узрока. Или с тога што је субвенција одиста мала, или с тога што издатци нису према њој удешавани, или што се није имало ни јасног погледа ни плана, тек репертоар београдског HO3Oришта (узео се он укупно за евих тридесет година његовог опстанка, или за мањи одсек) нема ниједно субвенционисапо позориште са овако хетерогеним станвовиштем као што је наше.

Судећи по њему, оваквом какав је. излазило би:

а) Да српску драмску књижевност ваља оставити путничким позоришним дружинама, и

6) У преводима страних драма ваља пустити руковођење укусу свакојаких познатих и непознатих преводи-