Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 63

лаца, ослањајући се не само на њихово појпимање књижевних потреба позоришта, него и на њихово знање и српског и страног језика.

Надзорни власт позоришна као да никад није нашла за оправдано користити се својим правом, и упутити управу, ако ова сама већ није водила рачуна, на изречна законска наређења о оригиналној драми и о преводној. На тај начин дошло се дотле да се данас у Народноме Позоришту. најбоље престављају оперете, и то без оперетске трупе, и да оперете спасавају равнотежу сваког месечног или годишњег биланса, које Стеријине драме још једнако доводе у крају опасност. На тај начин дошло се још и дотле, да прво 1030риште на српеком језику нема, за тридесет година од како постоји, Jom ни једне драме Корнељеве, а има до двадесет маџареских. (Садашња управа чак нам је ту скоро приредила од тих маџарских комада формалан циклус представа после подне, као што би, да је среће, био приређиван циклус српских комада, у нарочитој претплати, евентуално и са предавањима).

Што се тиче превода, довољно је као пример навести да је онај комад који је толико пута извлачио управу из шкрипца, Сардуова «Отаџбина», преведен са чешкога, да је маса комада француских превођена са немачког, да је Шекспир, са два три изузетка, опет по немачком, и т. д. и т. д. и т. д. О каквоћи превода теже је судити, јер нам они допиру кроз уста глумачка; али молим да ми се верује на реч, да је Ожијеров Жибоаје означен по народности као Циганин, и да у прегледаном преводу « Векфилдеког свештеника» има и некакав «летећи јелен“.

Ово су, на послетку, ситнице, али по њима које толико боду очи може се закључити како је тек се комадима и местима где треба показати и известан полет и извесну. јачину израза.

(») Француски боћете (човек који живи неуредним, «чергар-

ским» животом) преводилац је разумео као боћенењ (циганин). Ове-с0/ани (од речи до речи «летећи јелен») значи дечји «змај».