Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ О ПРЕГЛЕД. 67 роватно све добре воље да одбију колико се пристоји, траже и бар приближне декорације, и бар приближно све остало. Некад је цела варош причала о «Французима у Кини»; данас су они детињасти.

Народно Позориште као да већ дуже времена постоји само зато да би могло у току месеца скунаторити колико му треба издати на крају месеца. Била би два начина да се овоме злу доскочи, т. ј да позориште постане истински државни завод за неговање народне драме у првом реду, а затим оног што у светској драмекој књижевности заузима достојно место. Један би био емањивање трошкова (данашња управа их, изгледа, још увећава, умножавајући и онако већ прекобројну трупу), а други, јача државна субвенција, претпостављајући наравно да се наметно управља. Субвенција је одиста мала, прошле године чак је смањена; ове године бар да се поврати на стару меру, била би добит. Држава даје своме п080ришту таман толико, ни да мре ни да живи.

Штета је велика што Народно позориште не може једном да стане на чврсте ноге. Ми тиме губимо и у културном и у националном погледу. Народ са релативно неразвијеним осталим гранама уметности, могао би имати бар једну како ваља. Ово у толико пре: што је п зачетак 1080ришта на балканском полуострву у Срба, што су Срби давали глумце и Бугарима и Хрватима; и најзад што је српска драмска књижевност најбоља на Балкану.

Ја не ематрам да се критиком може бог зна шта учинити, нарочито позоришном, јер је ова у нас злоупотребљавана, те се огуглало и према доброј и према рђавој , према поштеној и према непоштеној. После, позоришту се даје помоћи у самоме њему. Али ипак пошто ми за сад друго ништу не остаје, ја ћу гледати да у својим даљим критикама, којима нека ова послужи као увод, пратим позоришне ствари са љубављу, као што већ рекох у почетку, и са гледишта што је могуће више практичног, јер од њега може ваљада још бити колико толико користи.

уж

—