Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и“ Прикази. ~ 78 У уводу говори г. Решетар о томе како повлачење акцента није било одједном, већ“ постепено, и поставља ова три ступња: а) свуда одржат стари акценат: свила, сестара, лопата, језик, неправда, воде ; 6) одржат стари акценат сем крајњих отворених слогова, дакле: лопата, језик, неправда, воде, али: свила, сестра; и в) задржат стари акценат само на дугим слоговима, дакле: неправда, воде, али: лопата, језик, свила, сестра. — Нема сумње да је у повлачењу била поступност, али ми немамо још довољно прикупљене грађе да биемо показали којим је пуTCM то ишло. Зато ова три постављена стуг Ба јамачно пеће бити тачна, јер у дијалекту који се говори око Dpњаца (Србија, Трстеник) повучен је акценат са свих крајњих (отворених и затворених) кратких слогова, а иначе је остао: вода, језик, али: воде, неправда, лопата. Свакојако је несумњиво да се прво померио акценат са крајњих кратких слогова, може бити прво код отворених па код затворених, а јамачно прво код оних који су имали претходни слог дуг, па код оних који су имали претходни кратак, дакле прво свила, па вода, прво венац, na језик. Да ли је сад прво наступило померање са другог кратког или са крајњих дугих, теже је одредити. Свакојако биће да је и овде било прво повлачење кад је претходни елог био дуг, па после и кад је кратак, дакле прво судила па лопата, прво главе, па воде, прво векова па неправда.

Ако подела на ступње а), 6) п в) није тачна, онда и подела на зоне свих дијалеката такође отпада. О томе је још рано говорити.

Не можемо да мимопђемо још једну сеитницу где је писац, чини нам се, био неправедан према Вуку. Он се чуди да Вук мало или нимало не говори о акценту у разним дијалектима, а како је он имао врло добро ухо за акценат, закључује да он није хте о томе говорити од страха да то не буду бугаризми и чакавизми (хрватизми) у српском језику. Овако се што може помислити само опда, кад се и данашња политика и данашње стање граматике 'аплицира на Вуково доба. Та Бук је радио и