Srpski književni glasnik

74 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

на бугарском језику у колико је знао; он га је први приказао научном свету; а ваљда за Црну Гору, где је највише могао чути старог акцента, није се могао бојати да ће се рећи да је хрватска! Какво је пак било Вуково теоријско знање граматичко тридесетих година, када је путовао по западним крајевима 7 Какву су улогу играли акценти у граматици тога доба7 Кад се на та питања одговори како треба, онда ће бити јасно да Бук не говори о дијалекатским акцентима онолико, колико бисмо ми данас желели, не зато што неће, већ зато што нико други, ни у нас ни у науци уопште, о томе није тада ни толико говорио колико он. У Паризу, јануара 190]. Љ. Стојановић.

EE. E WII E E: Читуља:

= 3 Светозар Милетић. Шумадиски велики устанак, удружен са друштвеним и књижевним струјама савремене Јевропе, родио је национални правац на књижевном, културном и политичком. пољу ерпскога народа у ХГХ веку. Његош, Бранко, Змај, Јакшић и читава школа песничка на књижевности, Даничић и Панчић у науци, исказиваху онај исти покрет коме на државничком пољу стајаше на челу кнез Михаило.

Као апостол народне мисли иђаше кнежев питомац Светозар Милетић уз кнеза, и ако често одвојен п претичући га. Светао характером, срцем, веровањем, пресипао је ту заносну веру у своје слушаоце и читаоце. Силан речју код оних до којих је допирао звук гласа његова, био је још силнији ретким публицистичким талентом, по утицају на хиљаде читалаца до којих је стизала његова, поносита «Застава». Шта је све Милетић био Србима, не може се у кратком запису ни наговестити, а стараћемо се да у другом броју достојније прикажемо живот који се угасио 23 јануара у Вршцу. (—р.)

Упоредо, скоро дан по дан, с вестима о агонији краљице Викторије, новине су последњих дана доносиле вести о агонији, на другом крају Европе, у Милану, чувеног талијанеког композитора Ђузепа Верди, који се, скоро у исти