Srpski književni glasnik

76: СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

Божјој инспирацији, створила места као што су онај чудесни квартет у «Риголету» и оно чудеено «Мветеге» у <Гроватору». Без науке, без умешности, без рафинираних средстава, просто богоданим даром, Om Je ту постигао ефекте који и данас, и после великих Багнерових рефорама, дубоко, потресају сваког искреног, ученог или неученог, пријатеља музике. С јучерашњег фестивала у Џаризу у част Бердијеву, на коме су евирана и поменута два од„ломка, свет је изишао «буквално узбуђен»... Кад се свему дода. да је Верди био један светао карактер и редак родољуб, за свакога ће бити јасно да је са њим отишао у гроб један велики човек. (Б. 1.) = Алберш, дука од Брољи-а, државник и историк француски, члан Француске Академије, који је умро прошлог месеца, рођен је 13 јува 1821. По матерп је унук г-ђе де Стал, а отац му Виктор, дука од Брољи-а, био је трп пута министар Луја Филипа. Племићка породица Брољи-а старином је из Пијемонта, и прешла је у службу Француске 16453. године. Више њених чланова заузимали су највиша места у војној и цивилној служби. Алберт, дука од Брољи-а, отпочео је своју каријеру у дипломацији, али после револуције од 1848 напусти службу п поче водити живу опозицију републици и царетву. Његови су чланци излазили у A/Veowe des Deny Монас5, а нарочито у Соггеspondant-y. Поред свега овога он ce бавио историским и литерарним студијама. 18506 г. је издао своју «Историју Цркве п Римског Царства у ТУ веку» (шест свезака); ово дело је било врло лепо примљено, и 1562 писац би изабран за академика. 18571 био је изабран за посланика, и МакМахон му је два пута поверавао састав кабинета (1873 п 1877), који нису дуго трајали п имали су боју клерикално-реакционарну. Полатички му је идеал био да успостави краљевство, и то онакво какво је у Енглеској; царство је за њега било монархија без слободе. Али еви су његови планови пропали у борби с Гамбетом. 1855, изгуби сенаторско место, а пе би изабран ни за посланика, те се повуче у приватан живот. Он је обрађивао псторију спољне политике Француске у ХУШ веку, служећи се породичном архивом и архивом министарства унутрашњих дела и министарства војног. Његова су најзнатнија дела: «Краљева тајна» (О тајној дипломацији Лудвига ХУМ): «Фридрих П и Марија Терезија»; «Фридрих П и Лудвиг ХУ»; Марија Терезија Царица» п «Ахенски мир». МУ свим тим евојим делима показао је све особине доброг исто-