Srpski književni glasnik

RR СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Спма толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.

И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом. Прођосмо једно село, прођоемо и друге, и ево нас већ на домаку куће. Раздваја нас само један висораван окићена шеничним њивама и осамљеним браницима.

« Што си се ућутао 7 Да ти није жао вароши 2. упита ме Сима.

— Што да жалим %. одговорих му. Џа онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:

— Опет ћу се вратити.

— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи. Оно, истина, у вароши је еве лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет...

— Зар“

— Видећеш. Кроз колико дана мора да се жње пшеница, а има много. Неће моћи да се пожње за некоnako дана. Па пма и да пластимо. Код нас тек сад косе ливаде. Јуче емо пластили у оној ливади код «Велике Ћуприје». Беше неколико девојака: не знаш ес којом се доље забављаш.

— А које су то биле%

Већ ме закопка да и то сазнам.

Он ми именова неколико њих. Међу њима и Гилу.

«Зар и она ради код нас“

— Ради у замену са — не знам којима рече; па газда погодио с њима ђутуре, те и она дошла.

— Пита за тебе; — окрете се опет мени након краткога ћутања. «Кад ће», вели «да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим». Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке. Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу. Хоће он много да ти се пече на сунцу» И Сима се окрете мени пепиту-