Srpski književni glasnik

ГиИилаА. во

________--·-______Б----•_-_--

јући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.

Мило ми беше чути ово што ми он каза. Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. «Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим... понових у себи.

А доле, под. нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће. Тражим очима своју кућу, тражим велики гранатн орах, и крај њега мало потамнео, бео димњак. «Ено је,» шапћем у себи пун радости,

Сунце нагло западу, већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.

«Ошини боље коње!»

Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења. Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту, у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.

П.

Кући стигоемо пре заласка сунчевог, где затекох само мајку и најмлаћег брата Свету.

«Дошо бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.

— Бата!»изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.

Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце. Свега два брата и имам