Srpski književni glasnik

~

Г илЛА.

лупаше. Олуја беше прошла, небо се изведрило. Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лиеју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу. Хладовина свежа и пријатна како само може бити. Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.

УП.

Пробудих се рано, раније него ли п једном од ово дана. Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом п заказаног састанка. Изгледаше ми за час као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох Ce чудити самом себи како сам могао онако говорпти е. Галом. Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опрематп. Умих се тако да ми је кожа на лицу п на врату све шкринпала. под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним. убрусом добро избрисах обукох чисту котуљу, и. ударих ново, празнично одело на се. Беше и иначе недеља.

Пошто ce тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверпо да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака. огледајући себе и успљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као | сасвим страно лице, те да би о својој лепоти могао дати оцену као што би, рецимо, дао и O лепоти еваког другог. Но труд ми беше узалудан. Приметиах само то, да сам као нешто мало опао, ослабио, п да MIM се очи некако грозничаво сјају.

Мајка ме позва, да пијем кафу. Она п отац као да беху већ одавно готови. Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим етолом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не упошаше, већ само кад би зима наступила