Srpski književni glasnik

КАРНЕВАЛ У ЦАРИГРАДУ. 445

причао много добра. Па и западњаци, који су имали прилике да се нађу у његовој ближој околини или да су се обавештавали од добрих познавалаца његових, хвале га. Они о њему веле да је исгински поштовао своју веру, али да је и према хришћанској био боље расположен од претходнику. му ; хвале га што је ценио своју реч и држао се датог обећања; што је био човечан те је често и радо праштао кривице, за које је у другој прилици обично летела глава с рамена; а нарочито му истичу тежњу, да се узвиси изнад евоје околине, те је Ариетотсла читао исто тако радо као и Коран, и да је уживао да му његови „ћатиби“ читају животе и дела његових предака, али не како су их описивали ласкави писци турски, већ туђинци. Дакле, Сулејман Величанствени у прошлости правилно представљеној желео је наћи поуке за свој будући рад, што ће рећи да је био уверен да Историја може поучити, али еамо кад је верно огледало истините прошлости. '" И тај појав, да један султан из ХУГ столећа у Историји пре свега тражи истину, јесте врло интересан према тежњи код историчара ХХ. столећа, који је радо желе обићи, ако им неће потврдити у напред створено мишљење !

На основу поузданих података, дакле, слика Сулејманова знатно се разликује од слике добивене из многобројних списа о Турцима из ХУГ етолећа и каеније, у којима је султан, освојилац Београда, Рода и Будима, представљен као највећи крволок, Турека као држава која нема погодаба за свој опетанак, а Цариград као место у коме се човек у вече не еме помолити ван куће, јер је тако велика несигурност. Али као што се међу подацима за политичку историју имају пробирати поуздани од непоузданих, тако се и најпоузданији подаци те врете могу допунити подацима из интимне историје, јер док у првима редовно влада тенденција, ради сврхе која се има постићи њима, други су већим делом чисти од тога, па и кад је има, лако ју је запазити. "Тенденција пак у подацима за

1 У овом погледу интересно је писање Бенедета Рамберти-а о

Сулејману, у његовој раније наведеној и врло инптерееној књижици Tre libri delle cose de Тигећа, Уепежда 1539, То]. 30. —32.