Srpski književni glasnik

446 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

политичку историју Турске, кад су порекла хришћанскога, толико је јака, да је у многој прилици неопходно потребно имати и ових других података, ако се жели доћи до тачног суда о догађајима и личностима. Шта више они су овде потребнији него ма где на другом месту.

У ову групу података може се убројати и писмо Карла Зена, по коме емо саопштили карневал, просветкован у Цариграду Фебруара 1524. године. Према карактеру свечаности и како је проведена може се видети јаено да су у Цариграду биле знатно друкчије прилике него што се у опште мисли да је било у оно мутно доба одмах после пада Београда у турске руке. (1521. год.). Па не само да слика догађаја тога времена има да претрпи измене у досадашњем схваћању, већ овај податак местимице исправља и најпоузданије податке тога доба. Такав је случај, на пример, са релацијом Карлова оца Петра Зена, којом је овај обавестио млетачки Сенат о свом борављењу у Цариграду и о раду на Порти.“ Она је један од најинтереснијих писмених споменика о Турској првих година Сулејманове владавине, али кад се поједина места из ње упореде са сликом, коју нам даје Карлово писмо, види се лепо како излагање тамо није довољно тачно, али не што Петар Зен није познавао оно о чему је писао, већ што је карактер његовог извештаја и нехотице допринео да тога буде, јер тенденција овог дипломатског извештаја учинила је да нпојединости буду представљене у друкчијој светлости него што су у ствари.

Дакле, овај податак није без интереса за критичну историју догађаја на Балканском Полуострву за прво доба владавине Сулејмана Величанественога, зато је о њему реueHa која реч више. Али да га еаопштимо читаоцима. Српског Књижевног Гласника нарочито нас је побудила слика карневала проведеног у Цариграду 1524. год., која сама по себи, без икаквог коментара, има интереса.

Јов. H. Томић.

8 Види напомену у прошлом броју под 8. » Примера за то има у Фулинову издању, нарочито на стр. 117.

А, и а ши AA ia

o O O ан