Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКА И ЈАВНА ПРАВА ЖЕНА.

Историја налази свуда жену у потпуно потчињеном положају. Прако, које опредељује односе између чланова друштва, освештавало је увек ову потчињеност, па и у Риму она је постојала у свој својој строгости.

Хришћанство, при свем том што је тежило и ишло на то да ублажи обичаје, није изменило у многоме положај женин. Канонско право није могло никако опростити грех Еви, на који је она навела Адама.

Варварско друштво, које је дошло после пропасти грчког и римског света, основано на сили, није било ниуколико вољно да призна лична права жени; вечито туторство било је редован њен правни status.

Економски и друштвени живот мењао се и развијао се у току. средњег века, неудато женекиње мало по мало оеслобођавало се од правних ограничења, што су га притискивала у свакодневним односима у области приватног права.

Доцније, услед пропадања Феуделизма, право наслеђа прелазило је и на жене, и оне су почеле долазити на власт и то само у погледу имовинеких права.

Али убрзо за овим раскомадани суверенитети почели су се груписати, и сева политичка власт ишла је у корист владалаца ; збрка између приватног и јавног права отпоче се расветљавати и обележавати тачније ; а тиме и због двоструког покрета у раду Факата и идеја жена дође одлучно у свФеру приватног права, у овај угао и кутић, који јој је био једино остављен.

Дође Француска револуција. И она не изврши једним ударом промену у положају жене; али, она је бар довршила. једним одсечним потезом одвајање између приватног и јав-